Put Mendoza-Santiago de Chile
5.mart,jutro ,Mendoza Polazimo na stanicu,i spremamo se da promenimo drzavu,sledecih 14 dana bicemo gosti cudesne zemlje.Ovaj put mi je zanimljiv bio,a videce te i zasto...Na karti izgleda samo da preskocimo Ande,ali nije tako bilo!Posle pozdravljanja sa Titom Perticem,ljubljenje,naravno flasa rakije(dunjevace) odlazimo na stanicu i polako se penjemo ka Andima.Kada smo posli bilo je oko 28 step.Opet istim putem,blago podizanje visine,ravno,od 500m n.v. docicemo do 3000m.n.v.
Sa ove argentinske strane nema toliko serpentina,strmina.Ide se duz kanjona reke Rio Mendoza,duz jednog jezera,i tako po novom asfaltu,uz fenomenalne slike raznolikih boja,kao nigde redak vazduh daje potpunu ostrinu ovog ocaravjuceg predela.Dovoljno o tome govori,da je u tom predelu i snimljen film ¨Sedam godina na Tibetu¨. Topljenje lednika napravilo je vertikalne strane,a na njenom dnu protice Rio Mendoza.Prolazimo opet (bili dan pre toga) skijaliste,groblje planinara(za postovanje),selo kao mala pijaca,ispraca sve planinare i docekuje razne turiste. Posto je prokopan tunel,vise se ne penje na veliku visinu od 3800m.n.v,vec je granicni prelaz negde oko 3000m.n.v,na jednom proplanku,izmedju 2-3 vrha...
Tako dodjosmo mi na jendo jako cudno i retko mesto,gde se negde medju vrhovima granice ove 2 Juznoamericke drzave.Vijore se obe zastave..Izlazimo napolje slikamo se..Ono 28 steo kad smo posli predje u drhtanje od 5-10 step( ne znam tacno).. Taj prelaz nase grupe najkrace bih opisao sa 3 reci: hladno,napeto,smesno. Evo i zasto!?
HLADNO, jer smo se obukli u Mendozi,gde je bilo toplo(28step),a na granici je bilo ispod 10(C),plus jos nize,ako uzmemo da brise jak vetar,a ja recimo u bermudama i papucama.Koliko je zanimljiv taj prelaz ,dovoljno je reci da su salteri zajednicki,a pored njih se nalazi velika hala-garaza,kroz koju idu jedan po jedan autobus(verovatno ima poseban za kola).Zimi verovatno napada sneg,pa da bi omogucili pregled robe i izlazak ljudi za overavanje,zato prolazis kroz tu halu.
NAPETO ! Neplanirano,jer smo ipak turisti pa je pregledanje stvari trebala da bude cista rutina.Ali dobro,oni imaju svoje zakone,a i ostala im je ta disciplina od Pinoceai njegove vlade.Jos pred granicu sofer nam jerekao da pojedemo svu hranu,voce,da to ne smemo da unosimo.Nekako smo sitno pojeli,ali sad na granici pune kese voca: grozdje ,breskve,jabuke,banane.Peri,jedi,pozuri na silu...Posle dosta cekanjaprethodnih autobusa,smrzavanja,odosmo na saltere,u red,prvo ARG,,onda CHILE. Onda svi pored busa,u toj hali ,izbacise nam stvari,i svako svoj da propusti kroz rendgen aparat. Policija,carina,izdresirani psi,tishina....mi malko u chudu,a to je njima svakodnevna procedura.Prolaze jedan po jedan kofer,za sad svi cute.Naidje moj...pocese nesto da mrmljaju,da vicu na spanskom,da otvorim,da otvorim.Ok...Ja miran,znam nema nista,ali ipak blam,pun bus gleda,iscekuju da vide sta je unutra...Otvorim,al sem flashe rakije(koju smo svi nosili) i plasticnih kutija za lekove i vitamine(to im je bilko sumljivo) nista ne nadjose.Zapakuj sve,zatvori sufru..
Taman ja pomislih gotovo,hocu da udjem u bus,hladno mi...tek traze da ubacimo i rucni prtljag.Ok,rekoh,ovo je lakse,tu tek znam da nema nista...Cekam ,gledam one pse sto njuskaju,gledam njihove ozbiljne face.Ubacim ranac i torbicu ,cekam.Kad prodje moj,opet pocese da vicu,ali sad konkretnije...Pridjem ,otvorim,a izvukose ispod moje torbice za kameru,sa samog dna 3 banane..Ja zablenuh?! Zasijashe one jadne banane u polumraku te garaze carine,a ja u cudu(otkud ovo ovde).I setim se!Jutros kad sam izlazio iz sobe,pregledao fijoke i nasao Rajove banane i da ne bacim stavim na dno ranca i odmah zaboravim...Kako videse banane,promenise face.ljuti!? Kazu,pitaju,gde je evidencioni boravisni papir o ulasku koji sam predao?A to je papir koji se popunjava pri ulasku u svaku zemlju,u kom navodis podatke,da te imaju u terminalu ,ali i da li nesto unosish u zemlju...hrana...zivotinje...oruzje...slicno.. Kad su videli da kod mene sve pise: no...no...no....a ja imam banane....pocese mali dogovori sta da rade...Kazu: ovo je veliki problem!!!!?! Ovaj njihov glavni sef ozbiljan! Posto su svi zavrsili ,usli u bus,a ceka sledeci bus...pozurise me,popunjavaj novi papir i da navedem da unosim hranu ...¨si¨
SMESNO! I tako ja na klupi zurim da prepisujem podatke,dok se putnici iz Chilea,devojke iz Argentine smeju,a ni ovi moji iz busa nisu zaostajali..Ovi domaci se smeskaju jer su navikli ,njima je to sve poznato,a ja drhtim od hladnoce pisem ovaj mali karton i gledam one 3 banane kako prkose,i umalo izazovu medjunarodni incident..Hehehe! Sto je jos smesnije,i Rajko je imao banane,ali ih je on ukupio pred bus,ali nije pisao nikakav papir ,pustise ga....kad su videli mene..(neko mora da se zrtvuje).
Tek kasnije u San Felipeu,u druzenju nasih Srba iz Chila,ispricase mi da je to neki zakon o zastiti njihove poljoprivrede i njivoog vina,brenda...jer njihova vinova loza nije ugrozena od neke vocne musice ,koja je navodno napala Francuske vinograde,a oni zaista jesu disciplinovani... Uz dobro zezanje u busu,pocesmo naglo da se spustamo seprentinima,koji su kao nacrtani i kao slozeni..Za nepun 1km voznje spustili smo se skoro 800 met.n.v.Kako su se slivale recice na drugu stranu Anda,tako smo se i mi slivali u sasvim druge predele i prema SantiaguOdjednom druga flora,puno vlage,a gde je vlaga,odmah bogato zelenilo..Jako sredjeni dugacki i visoki vinogradi ,cak mnogo bolje sredjeni nego u argentini,visok kukuruz........Jasno vidljivo bogastvo,barem ovo prirodno.
KAsno uvece ,Santiago,stanica,jako podseca na nas,nase Cigane,nase taksiste.Probase na opljackaju naseg MArica,prosuse mu neku cokoladu na prsluk i pokaziuvase mu nebo,ptice..ali se snasao....bili smo u cosku sa stvarima,kao u ringu,nemamo gde,a oni kao lovci na krupnu divljac,otimaju se ko ce da nas olesi za dobre pare.....Srecom, isti bus koji nas je dovezao pristade(uz dozu rizika,ne sme ici kroz grad) i on nas odveze umesto taxija do Hotela¨Parlamento¨gde je nasa sledeca stanica sledecih 4-5 dana....
Sledeci dan ...6.mart....panoramsko ragledanje grada.....istorija.Kako je Chile dobio naziv po jednoj ptici koja je pevala pisko ´chili ,chili,chili´i tako kaze,nije ljuto nego otud Chile....Palata,bivsi Kongres,mesto gde je ubijen Aljende .
Sledeci dan 7.mart....Putovanje autoputem pravac Pacifik,cuvena luka,Valparaiso,mesto rodjenja i Pinocea i Aljendea,boraviste nobelovca Pabla Nerude(u cijoj smo kuci bili), jedna uspinjaca koja vodi do kvartova odakle se spustaju uski sokaci prma moru,zatim najveca luka na Pacifiku Juznog kontinenta,tu se nalazi i Kongres Chilea,gde ga je Pinoce preselio...i mnogo sto sta....Ali sve u svemu jedna luka.A pored njega,2-3 km letovaliste,sa otmenim hotelima Vina del Mare...ali nismo imali srece,bilo je oblacno,sedeli na peskovitoj plazi i gledali prave pravcate talase za surfovanje......sa puno galebova.....
SUtradan ,8.mart.opet put,samo na sever,San Felipe,pa mali kombi bus,sa sve etno slikama,smejanje sa lokalnim mestanima u malom busu...Oni gledaju nas i smeskaju se,a i mi njih,sve u svemu puno smejanja...zbog razlicitosti,i naseg ponasanja,kao da smo kuci...Put do malog sela,do jedne kuce gde se okupilo svega 50 ljudi,a kazu da nema vise od 150 Srba u celom Chileu koji ima 14 mil.stanovnika.Dok Hrvata ima skoro 200000,i to vec odavno rodjenih u Chileu... O svemu tome ,i drugim zanimljivosti cudesne zemlje ,koja se prostire na 12 regiona,od pustinje Atakama,potpune pustinje, do najjuznije tacke, i dela Antartika,a sve to sa sirinom(uzinom) svega 10-150 km.... Drugi put..Pozdrav (mada mi ovaj Buenos Aires uzasno smeta da pisem o ovome,jer je potpuni pogodak za sve nas. AKo ste ista pomisljali kako je ovde sve carobno,onda nam se to zaista i desilo skroz u B.A.)
Drzi se Srbijo ma gde da si.........(P.S.inace ovde,a i gde god smo bili znaju o Srbiji ,taman toliko da misle da smo iz Sibira,Sirije,a mozda iz neke pokrajine ,ili je to neko voce koje nisu probali.......hehe,a mi opet,Nole,Divac,Tesla......ma dajte.......bice bice....ali individualno)