Juzna Amerika 2008

Poslednjih 4-5 dana bili smo u Buenos Airesu,glavnom i najlepsem gradu Argentine..Defintivno,posle par sati desila se ta ljubav na prvi pogled,i sve je teklo u nama prepusteni kao da smo kuci,vec se navikli.Mada dosta bolesni ,pola ljudi vec kaslje,boli grlo ima temperatu......Ali to je cena puta po 17h voznje autobusom.......Bio sam u dilemi,da li da sedim pored kompa(zavrsim dogadjaje iz Santiaga,Voznje brodom po fjordovima Patagonije brodom,koji mi je otvorio srce,sa napisem nesto o jugu ,Puenta Arenasu,pingvinima,pa da predjem na Atlantik,Buneos Aires) ili da otvorim sva cula i jako kratko vreme od 4 dana (za jedan veliki grad kakav je Buneos Aires) iskoristim i nesto vidim,oslusnem,istrazujem,upoznam,idem u soping i pogledam utakmicu na cuvenoj ¨LA Bomboineri¨.Hteo sam da podelim sve sa vama,ali uz grupu,razne dogovore,razgledanje,snimanje,slikanje,pisanje razglednica,i razne druge akcije,naci komp i pisati je jako tesko ,pogotovu sto mi se sve izmesalo od osecanja,i ono sto je jako ,a u proslsti superponira i remeti mi trenutni osecaj.....A ovde.Ovde ga je bilo napretek.. .Prvi dan razgledanje grada,jedrenje na brodu po zalivu(reci LA Plata) uz rucak,obilazak raznih trgova kojih ima bezbroj,spomenika,Obeliska,Kongresa,kuice predsednika,spomenika Eviti Peron i naselje Boka,poznat po raznobojnim kucicama i igracima tanga... Drugi dan kupovina karata,opet Boka,uvece gledanje utakmice,to je poseban dozivljaj,inficirao sam se Bokom(sad znam zasto Maradona place kad je na stadionu)......i ja sam plakao,potpuna ekstaza od atmosferemzene starci ,svi pevaju,ali svi .....i kad gube aplaudiraju......a pobedili su 4:3 sa igracem manje celu utaknicu. Treci dan kupvina,po ulici nalik na Nas Knez... i cetrvti dan obilazak svih trgova,posebno Japanckog,Rikolete,Palñerma...Grad ima 400 tetara,1000 bioskopa,1000 hotela,bezbroj lokala i restorana......A u jednom od njih smo gledali tango,ali ne samo igru,vec celu predstavu vezano sa tu emociju,spektakl.....ALi zasto to kucam,nadam se da cu imati prilike da opisem duze,ali sve to treba doziveti uzivo,neposredno.....Jedan Americki novinar je napisao: Argentina je jedna velika tajna,a tajne se ne odaju bas svakome...¨ Laku noc Srbijo,hteo sam da napisem tone teksta koje su mi u glavi,slike koje su svuda u meni i oko mene....ali sam ipak izabrao da to uradim kad ne budem ovde,jer bih puno izgubio da sam bio pred kompa....Zato sutra u podne polecemo i preko Sao Paola,pravac London,a to sve traje 16h sto nece biti bas lako pogotovu drustvu koje je naviklo da zapali cugaru napolju.a odmah potom,presedamo u JAT i eto nas kod vas........u ponedeljak.... Da li da kazem da mi je zao,jer sam se srodio sa gradom,cak poceo i da razmisljam kao da sma ovde stalno,da kazem da opija ovo prostranstvo,njihov temperament.......njihov ritam,musika na svakom cosku,cak i kad su siromasni znaju da iskazu srecu i strast ka zivotu..... Don´t cry for me Argentina.....Neko je pevao,a ja cu pevati obrnutim znacenjem.....Ali zivot ide dalje...........

5.mart,jutro ,Mendoza Polazimo na stanicu,i spremamo se da promenimo drzavu,sledecih 14 dana bicemo gosti cudesne zemlje.Ovaj put mi je zanimljiv bio,a videce te i zasto...Na karti izgleda samo da preskocimo Ande,ali nije tako bilo!Posle pozdravljanja sa Titom Perticem,ljubljenje,naravno flasa rakije(dunjevace) odlazimo na stanicu i polako se penjemo ka Andima.Kada smo posli bilo je oko 28 step.Opet istim putem,blago podizanje visine,ravno,od 500m n.v. docicemo do 3000m.n.v.

Sa ove argentinske strane nema toliko serpentina,strmina.Ide se duz kanjona reke Rio Mendoza,duz jednog jezera,i tako po novom asfaltu,uz fenomenalne slike raznolikih boja,kao nigde redak vazduh daje potpunu ostrinu ovog ocaravjuceg predela.Dovoljno o tome govori,da je u tom predelu i snimljen film ¨Sedam godina na Tibetu¨. Topljenje lednika napravilo je vertikalne strane,a na njenom dnu protice Rio Mendoza.Prolazimo opet (bili dan pre toga) skijaliste,groblje planinara(za postovanje),selo kao mala pijaca,ispraca sve planinare i docekuje razne turiste. Posto je prokopan tunel,vise se ne penje na veliku visinu od 3800m.n.v,vec je granicni prelaz negde oko 3000m.n.v,na jednom proplanku,izmedju 2-3 vrha...

Tako dodjosmo mi na jendo jako cudno i retko mesto,gde se negde medju vrhovima granice ove 2 Juznoamericke drzave.Vijore se obe zastave..Izlazimo napolje slikamo se..Ono 28 steo kad smo posli predje u drhtanje od 5-10 step( ne znam tacno).. Taj prelaz nase grupe najkrace bih opisao sa 3 reci: hladno,napeto,smesno. Evo i zasto!?

HLADNO, jer smo se obukli u Mendozi,gde je bilo toplo(28step),a na granici je bilo ispod 10(C),plus jos nize,ako uzmemo da brise jak vetar,a ja recimo u bermudama i papucama.Koliko je zanimljiv taj prelaz ,dovoljno je reci da su salteri zajednicki,a pored njih se nalazi velika hala-garaza,kroz koju idu jedan po jedan autobus(verovatno ima poseban za kola).Zimi verovatno napada sneg,pa da bi omogucili pregled robe i izlazak ljudi za overavanje,zato prolazis kroz tu halu.

NAPETO ! Neplanirano,jer smo ipak turisti pa je pregledanje stvari trebala da bude cista rutina.Ali dobro,oni imaju svoje zakone,a i ostala im je ta disciplina od Pinoceai njegove vlade.Jos pred granicu sofer nam jerekao da pojedemo svu hranu,voce,da to ne smemo da unosimo.Nekako smo sitno pojeli,ali sad na granici pune kese voca: grozdje ,breskve,jabuke,banane.Peri,jedi,pozuri na silu...Posle dosta cekanjaprethodnih autobusa,smrzavanja,odosmo na saltere,u red,prvo ARG,,onda CHILE. Onda svi pored busa,u toj hali ,izbacise nam stvari,i svako svoj da propusti kroz rendgen aparat. Policija,carina,izdresirani psi,tishina....mi malko u chudu,a to je njima svakodnevna procedura.Prolaze jedan po jedan kofer,za sad svi cute.Naidje moj...pocese nesto da mrmljaju,da vicu na spanskom,da otvorim,da otvorim.Ok...Ja miran,znam nema nista,ali ipak blam,pun bus gleda,iscekuju da vide sta je unutra...Otvorim,al sem flashe rakije(koju smo svi nosili) i plasticnih kutija za lekove i vitamine(to im je bilko sumljivo) nista ne nadjose.Zapakuj sve,zatvori sufru..

Taman ja pomislih gotovo,hocu da udjem u bus,hladno mi...tek traze da ubacimo i rucni prtljag.Ok,rekoh,ovo je lakse,tu tek znam da nema nista...Cekam ,gledam one pse sto njuskaju,gledam njihove ozbiljne face.Ubacim ranac i torbicu ,cekam.Kad prodje moj,opet pocese da vicu,ali sad konkretnije...Pridjem ,otvorim,a izvukose ispod moje torbice za kameru,sa samog dna 3 banane..Ja zablenuh?! Zasijashe one jadne banane u polumraku te garaze carine,a ja u cudu(otkud ovo ovde).I setim se!Jutros kad sam izlazio iz sobe,pregledao fijoke i nasao Rajove banane i da ne bacim stavim na dno ranca i odmah zaboravim...Kako videse banane,promenise face.ljuti!? Kazu,pitaju,gde je evidencioni boravisni papir o ulasku koji sam predao?A to je papir koji se popunjava pri ulasku u svaku zemlju,u kom navodis podatke,da te imaju u terminalu ,ali i da li nesto unosish u zemlju...hrana...zivotinje...oruzje...slicno.. Kad su videli da kod mene sve pise: no...no...no....a ja imam banane....pocese mali dogovori sta da rade...Kazu: ovo je veliki problem!!!!?! Ovaj njihov glavni sef ozbiljan! Posto su svi zavrsili ,usli u bus,a ceka sledeci bus...pozurise me,popunjavaj novi papir i da navedem da unosim hranu ...¨si¨

SMESNO! I tako ja na klupi zurim da prepisujem podatke,dok se putnici iz Chilea,devojke iz Argentine smeju,a ni ovi moji iz busa nisu zaostajali..Ovi domaci se smeskaju jer su navikli ,njima je to sve poznato,a ja drhtim od hladnoce pisem ovaj mali karton i gledam one 3 banane kako prkose,i umalo izazovu medjunarodni incident..Hehehe! Sto je jos smesnije,i Rajko je imao banane,ali ih je on ukupio pred bus,ali nije pisao nikakav papir ,pustise ga....kad su videli mene..(neko mora da se zrtvuje).

Tek kasnije u San Felipeu,u druzenju nasih Srba iz Chila,ispricase mi da je to neki zakon o zastiti njihove poljoprivrede i njivoog vina,brenda...jer njihova vinova loza nije ugrozena od neke vocne musice ,koja je navodno napala Francuske vinograde,a oni zaista jesu disciplinovani... Uz dobro zezanje u busu,pocesmo naglo da se spustamo seprentinima,koji su kao nacrtani i kao slozeni..Za nepun 1km voznje spustili smo se skoro 800 met.n.v.Kako su se slivale recice na drugu stranu Anda,tako smo se i mi slivali u sasvim druge predele i prema SantiaguOdjednom druga flora,puno vlage,a gde je vlaga,odmah bogato zelenilo..Jako sredjeni dugacki i visoki vinogradi ,cak mnogo bolje sredjeni nego u argentini,visok kukuruz........Jasno vidljivo bogastvo,barem ovo prirodno.

KAsno uvece ,Santiago,stanica,jako podseca na nas,nase Cigane,nase taksiste.Probase na opljackaju naseg MArica,prosuse mu neku cokoladu na prsluk i pokaziuvase mu nebo,ptice..ali se snasao....bili smo u cosku sa stvarima,kao u ringu,nemamo gde,a oni kao lovci na krupnu divljac,otimaju se ko ce da nas olesi za dobre pare.....Srecom, isti bus koji nas je dovezao pristade(uz dozu rizika,ne sme ici kroz grad) i on nas odveze umesto taxija do Hotela¨Parlamento¨gde je nasa sledeca stanica sledecih 4-5 dana....

Sledeci dan ...6.mart....panoramsko ragledanje grada.....istorija.Kako je Chile dobio naziv po jednoj ptici koja je pevala pisko ´chili ,chili,chili´i tako kaze,nije ljuto nego otud Chile....Palata,bivsi Kongres,mesto gde je ubijen Aljende .

Sledeci dan 7.mart....Putovanje autoputem pravac Pacifik,cuvena luka,Valparaiso,mesto rodjenja i Pinocea i Aljendea,boraviste nobelovca Pabla Nerude(u cijoj smo kuci bili), jedna uspinjaca koja vodi do kvartova odakle se spustaju uski sokaci prma moru,zatim najveca luka na Pacifiku Juznog kontinenta,tu se nalazi i Kongres Chilea,gde ga je Pinoce preselio...i mnogo sto sta....Ali sve u svemu jedna luka.A pored njega,2-3 km letovaliste,sa otmenim hotelima Vina del Mare...ali nismo imali srece,bilo je oblacno,sedeli na peskovitoj plazi i gledali prave pravcate talase za surfovanje......sa puno galebova.....

SUtradan ,8.mart.opet put,samo na sever,San Felipe,pa mali kombi bus,sa sve etno slikama,smejanje sa lokalnim mestanima u malom busu...Oni gledaju nas i smeskaju se,a i mi njih,sve u svemu puno smejanja...zbog razlicitosti,i naseg ponasanja,kao da smo kuci...Put do malog sela,do jedne kuce gde se okupilo svega 50 ljudi,a kazu da nema vise od 150 Srba u celom Chileu koji ima 14 mil.stanovnika.Dok Hrvata ima skoro 200000,i to vec odavno rodjenih u Chileu... O svemu tome ,i drugim zanimljivosti cudesne zemlje ,koja se prostire na 12 regiona,od pustinje Atakama,potpune pustinje, do najjuznije tacke, i dela Antartika,a sve to sa sirinom(uzinom) svega 10-150 km.... Drugi put..Pozdrav (mada mi ovaj Buenos Aires uzasno smeta da pisem o ovome,jer je potpuni pogodak za sve nas. AKo ste ista pomisljali kako je ovde sve carobno,onda nam se to zaista i desilo skroz u B.A.)

Drzi se Srbijo ma gde da si.........(P.S.inace ovde,a i gde god smo bili znaju o Srbiji ,taman toliko da misle da smo iz Sibira,Sirije,a mozda iz neke pokrajine ,ili je to neko voce koje nisu probali.......hehe,a mi opet,Nole,Divac,Tesla......ma dajte.......bice bice....ali individualno)

Hola,Buenos dias!!!! U 6h ujutru,20.marta(cetvrtak) krenuli smo sa tog cuvenog kraja i ostrva Ognjena Zemlja,jako cudnog puta,prelazenja granica,da udjemou Chile,pa idemo po zemljanim putevima,pa preko trajekta,pa opet udjemo u Argentinusve to samo 650km,ali 12h,uz zadrzavanja na granici) i dodjosmo juce u Rio Galiegos,prvu stanicu ,gde smo spavali i danas nastavljamo prema severu(danas 1250 km,17h puta) i idemo za Puerto Madryn,gde se svi nadamo da cemo videti kitove,kazu daih tu ima....i posle 2-3 dana konacno u poslednje mesto pred povratak Buenos Aires(Dobar vazduh),gde cemo biti 5 dana.To je sve 3300 km,uz 2 zadrzavanja da se prespava,sto je bas dosta,ali takav je prvobitan raspored.Nadam se da ce ova tura biti na autoputu,cuvenoj RUTHA 3,i pratiti lepo vreme kao i do sad.Na samom jugu jak vetar nas oblaci u pravu zimsku garderobu,sa kapama,rukavicama,kaoi ovde gde vam sad pisem(mada je sunce,najvisa je 13 step),ali idemo ka severu,ekvatoru,i ocekujemo kupanje... Rekao sam davam dugujem,a zaista ima puno toga....nadam se i smanjenih slika.. Samo da pozdravim sve ljude koji citaju,sve koji su mi cestitali rodjendan,sve koji misle na mene i na grupu,a pogotovu moje roditelje i sve one koji su mi ceo zivot prebacivali za moje kasnjenje,da nigde necu stici......A ja sam samo stigao na kraj sveta(salim se)...O vizijama drugi put,naravno ciljevi raznih ljudi su razliciti,i svi imaju prava na svoja....A jedan od mojih je bio da pobedjujem strahove,koji se prirodno javljaju u coveku,a njegov licni izbor je da li ce da zivi u njemu ili ce da kaze prosto ´ne zelim limitiranja sebe´,a izazovi ce uvek da postoje,samo im treba prici ..I ziveti(nekad izazov pobedi tebe,nekadti njega,ali ga uvek prihvati ) ,zveti u skladu sa ciljevima i svojim vizijama...U nekom filmu koji sam davno gledao,samo cuo : Koja razlika je izmedju heroja i kukavice? Nema razlike.Oboje se plase smrti i povredjivanja.Samo heroj radi ono sto ga cini herojem,a kukavica to ne radi ! Kako ´balkanci´ rekose,nemoj da solis pamet,a nije mi zelja vec da podelim osecaje,zelim da objasnim moju odluku i zelju za dalekim putem i pored milion prepreka i sprecavajucih faktora...Prosto neke misli koje zive u vama vam pomognu sta ce te da uradite...A na vama je izbor.Ja sam moj IZABRAO...Nisam hteo da se plasim... Adios .Hasta la vista BB

Pozdrav svima sa kraja sveta,ciji smo pocasni drzavljani,dobili pasoshe,sertifikate da smo dosli na poslednje naseljeno mesto gledajuci geografske sirine prema juznom polu.Ushuaia(43.000 stanovnika),glavni grad(a nema ih puno ) Ognjene Zemlje(Tierra del Fuego),dela Patagonije,nalazi se u Argentinskom delu ove specificne teritorije.Ovde tek upoznas da i Antartik su rascepkali na odredjene teritorije koje pripadaju raznim zemljama,i to racunano u uglovima. Inace,jako brzo se menja vreme,podlozno vetru,sija sunce,pada kisa,oblaci se...ali relativno lepo,za nas ipak hladno...Sutra idemo na krstarenje Beaglovim kanalom(nazvanom po Darvinovom brodu) da vidimo taj cuveni svetionik na kraju sveta,koji je opisao i Zil Vern u svojim knjigama,a opet nadam se i na neko ostrvo sa pingvinima.Kazem ,nadam se,jer ovde je sve priv put dozivljeno,pa i za naseg vodica,jer se sve odvija u hodu.Znaci,ovo nije agencijsko putovanje,vec privatno,sa vodjom...Zato smo i imali tako cudnu,mastovitu i nicim izazvanu turu,koja izaziva postovanje i od raznih turista koje susrecemo iz svih krajeva sveta...Ukljucujuci i neke retke podatke.Recimo,rekli su nam na brodu po fjordovima Patagonije(Chile),da smo na brodu koji jedini tu putuje(Navimag),prvi Srbi,da oni znaju da putuju tu,a prvi sigurno u grupi. Inace ,ovde smo do sad na koti od 14.000 km,koliko smo prosli od Beograda(ukupno),kako nam rece Maric,a to je kaze ravno udaljenosti do jednog Sidneja.I to je,kaze,pola puta...Za par dana idemo na sever,i polako sa spavanjima,prelazimo 3000 km do Buenos Ariesa autobusom,sto je bas za mrcvarenje,ali sta je tu je.... Inace dugujem vam puno teksta,a tek impresija,koje su poput natrpanog kaleidoskopa u mojim secanjima....Ima vise razloga..Jedan je stalno jurcanje i nemanje vremena,kompjutera...Drugi je putovanje brodom,4 dana,bez mobilnih,bez kompjutera..Treci je malo cudan,otkucao sam u Puenta Arenasu poduzi i dobar tekst,ali kad sam hteo da ga objavim kompjuter se blokirao i tekst je nestao...No nema veze(malko sam poludeo)...ali idemo dalje.... Znaci dugujem vam,(i to cu da probam ovih dana,samo ne znam kad): -putovanje od Mendoze preko Anda (jako cudna kontrola na granici prema Chileu) do Santiaga -odlazak u Valparaiso,Vina del Mar ,luku i letovaliste na Pacifiku -odlazak za 8.mart u San Felipe,na druzenje Srba iz Chilea,kojih ima jako malo(za razliku od Hrvata koji ovde imaju svoj procenat stanovnistva,nas ima oko 100) -putovanje na jug do Puerto Montasa(9.mart) -ulazak na brod i plovidba(10-13.mart) .O brodu i plovidbi imam poseban dozivljaj,kao i svi mi.Potpuno sma fasciniran,slikama,atmosferom(3 dana nismo videli civilizaciju,okrenuli smo se jedni na druge),mesovitoscu putnika(medju nas 150 bilo je 22 razlicite nacije na spisku kod kapetana),opustenoscu i saradnjom sa posadom(stalno smo ulazili u komandni most i gledali gde smo na radaru,kartama),posebnom tombolom poslednje vece(koje moram posebno da opisujem,jer sam dobio,pa izlazio ispred 100 ljudi,zezanje ,smeh,igranje,nagrade),I NARAVNO PO CUVENOM GLECERU PIO XI,po ljuljanju broda na otvorenom okeanu(povracao sam),po zvezdama noci i meteorima,po obrocima(3 puta dnevno,a ne mrdas sa broda),po kabinama,po fotografijama. -Ulazak u Puerto Natales( gde smo se nagledali delfina,pingvina,po vecernjem suncu,a sunca nismo videli 3 dana -odlazak u Puerto Arenas(gde sam prvi put video pingvine) -i evo sada u Ushuaia(ognjena zemlja) Potpuno ocaran,milion slika,presing na moje oci,informacije,brzina promena...iiii puno toga.pisem vam.....sad zurim na spavanje.caoooooo

Evo odgovor zasto ne mogu.......U datoteci ima prostora samo za 9 slika.........a kako sam brisao i stavljao nove,tako su se ove neprepoznavale,jer nisu u datoteci....tako da mozete videti samo 9 slika.......E sad ako ih preuzmete(da li mozete?) onda mogu da stavljam dalje....Mada imam problem,ACDSee ima Maric na laptopu pa sam u dugoj voznji busom to smanjivao,inace tesko ga je smarati .Covek misli na milion stvari. EVo upravo cekjamo çves koji smo dali pre 2 dana...A treba da krenemo u 14h za Santjago de CHile,a oni nam nisu jos doneli(strasno),,,,HAHA JA OVO PISEM,A EVO UNOSE UPRAVO...Strasno,par majci ,1 bermude,i 5 gaca za 30 pezosa( to je 550 din otprilike),ali opeglano ,oprano......Eto sad da cenite kad vam neko opere i opegla ves....Znaci pakujemo se,idemo polako u trecu zemlju....Odmah da vam kazem da skidam kapu svim ovim ljudima,jer smo za 14 dana presli ne znam koliko hiljada km,i da to telo oseca,uz svu klimatsku promenu,ali da ovi ljudi nisu ambiciozni i spremni na to sve,ne bi se ni prijavljivali....Moje stanje se poboljsalo,povracao sam vazduh,koliko sam se otrovao,ali sam za jedan dan i prelep izlet do Akonkagve i dobar san sve proslo.... Sto se Marica tice...o njemu mozemo samo mi da cenimo ,jer je pun nervoze,sto bi rekli na prvu loptu reaguje...ali jedno veliko ALI,toliko je decije neiskvaren da je to retko...A sto se tice puta sa njim,to ne mozete agencijom ni da pomislite..jer on ovde ima razne neke stare poznanike (koji dolaze da mu savetuju da vidimo nesto autenticno),iskustvo,informacije o drzavama,mestima,ljudima,kradji,sitne male informacije,vec razradjene akcije,koriscenje spanskog jezika(malo,ali dovoljno)..i nanjusi neke specificne situacije... evo recimo vezano za to...JUCE SE DESIO FENOMENALAN DAN.SVI SMO OMADJIJANI.....BILI SMO NA ULAZ NA PENJANJE NA AKONKAGVU.....STO JE NAJBITNIJE PO FENOMENALNOM DANU.BOG NAS JE POGLEDAO,jer kad je oblazno ne vidim se mnogo toga.......a niej bilo ni zrna oblaka..........to je najredji vaduh koji sam video......tako nesto nisam ni pomisljao....Nebo nije plavo vec ,indigo,trava ide od zute,zelene,do crvene,a gore puca pogled na najveci vrh Anda 6952 m,Akonkgva,gde su se i nasi skoro popeli (njih 21) penjkali smo se do 3006m(koliko je Maricev gps pokazao ) i slikali se.......potpuni mir.ponekad zvuk helikoptera koji nosi hranu do baznog kampa...Skoro savrsen smiraj...gore sneg,a vreme savrseno....Isli smo 3-4 sata na tu fakultativnu ekskurziju...Onda smo obisli i groblje poginulih planinara od proslog veka do danas...Cak je i groblje u obliku planine,sa krstom na vrhu...Potpuni respekt,ima cak nekih Slovenaca,a i dece od 20 god... Da li treba reci da nas vodja Maric, medju prvim osvajacima koji su popeli taj vrh u novoj Srbiji .Pred raspad Jugoslavije(dok se ozbiljno bavio penjanjem,kaze danas ´´da zna kad je dosta´) 1990 god,u januaru 1991.god( gazda Jezda ih finansirao,a RTS pratio) popeli ovu planinu...Tako da je covek pun informacija,poznanstava i secanja,izlazio je da se slika pored raznih autooznaka(iz secanja pre 17 god)... Jako dalek put po fenomenalnom autoputu za Chile ,koji cemo isti danas preci(ali bez zadrzavanja) i idemo za Chile ,a prevoj na njemu ce biti na visini od 4200 m sto je zaista visoko...Vazduh se oseca da je redji...A posli smo iz Ria sa polaza Copakabane...i idemo na Pacifik...preko Santjaga(za koji kazu da je moderan grad i skuplji od Argentine)...U povratku popodne bili smo u poseti Vinariji ,i gledali faze pravljenja vina...nadaleko poznatog vina iz Mendoze...nesto naucili,na kraju degustirali iz visokih casa i osecali ukuse...Posle toga opet iznenadjenje .Znamo da smo posli na veceru...ali niko nije ni sanjao da ce to biti u nekom selu(plan odredjuje taj vozac,koji je poslat od ovog Tita Petrica,koji je bio vlasnik ovog hotela) u gazdinstvu jednog coveka,ispod maslina,grozdja,palmi,kruski,jabuka,sve pomesano,cak su i Adami i 2 bernandinca.......U potpuno Vojvodjanskoj atmosferi(izuzev vocki i druge flore) uzivali smo i docekali zalazak sunca........Izljubili se sa domacinom,zenom i cerkom........kao da smo ugosteni,a ne platili( u okviru aranzmana).... I odmah leganje ....bili smo umorni potpuno,pa smo polegali u pola 11.... Inace klima ovde vec podseca na nasu........iako je geog.sirina oko 34 stepa do pola marta bicemo na 55 step.geog sirine...tj na najjuznijoj tacki naseljenoj na planeti zemlji......... Idemo na put preko prevoja Anda po oblacnom vremenu ,bice 29 step...u Mendozi.........i uz ovaj izvestaj ..jedan pozdrav velikiii....i slike mogu da probam da posalje preko maila .......ali to ce biti u Chileu,sad zurimo........Caooooooooooooooooooo

U nedelju smo proveli skoro ceo dan u autobusu,oko 11h...Od 10.45 ujutru duz ravnica Argentine,preko provincije Cordoba u Mendozu....Opet prijatno iznenadjenje,autobus je imao jos vise mesta.......bukvalno se obara u horizontalu,a sedista su bila jos sira(oko 60 cm) i tu smo uz klimu ,kafu,filmove prespavali ,snimali.glerdali u GPS....a ja sam preko Maricevog lap topa obradjivao svoje neke slike.......Dosli smo uvece u Mendozu....kazu da je jedan od najlepsih gradova,jer pored cuvenog vina(mi pijemo to vino) jedan centar koji je jako blizu Anda....I odmah smo osetili tu promenu u vazduhu,sad je vazduh kao kod nas kad uvece dune sa planine..........Kazu da se pije kafa iz centra a u pozadini se vide vrhovi Anda.Akonkagva je jako blizu skoro 120 km vazduznom linijom...Nasih 21 planinar pre mesec dana su popeli taj vrh,bilo je kazu i do -40 step,a u Mendozi +30...Koliko vidim imamo promenu plana......u  utorak cemo umesto pijenja vina na plantazi i rucka,pored toga otici i do ulaza u u nac park Akonkagva...To ce biti veliko iskustvo,jer smo ovde u papucama,28 step je....a gore je oko 2step,4600 met nadmorske visine(taj ulaz i prevoj ka Santjagu)....Bice zanimljivo,kazu da su razne crvene cste boje,prirodno nastali mostovi do recica......U povratku idemo na plantazu vina....pa opet u Mendozu...Danas je inace bio neki protest miting ovdasnje partije....i video najduzu zastavu na svetu.Rolali su je u klube preko pola sata ,dugacka preko 1 kliometar,naravno Artgentinska zastava.....ne zamerite piscu ovog bloga sto seckam ovako recenice jer sam danas doziveo potpuni haos u glavi prelezao sam...Povracao sam 3-4 puta,posle neke hrane koju je Rajko kupio....Na kraju sam dobo i inekciju Klometola od doktorke Zorice..Laku noc.....Nadam se da cu ici ujutru tih 200 km na taj prevoj .......pa se pisemo......Cao

Toliko se stvari brzo odvijaju ,da ja nemam kad ni da ih pohvatam u glavi,a ni ovde da ih odzivim,a kamoli da ih prenosim u dnevnik ili blog..Danas je ponedeljak,a pisem za subotu.Bili smo 50 km daleko od Kordobe,bilo je jako sunce,isli smo kod jedne gosp.Snezane,koja je jos sa 4 god otisla iz Bg.Inace zivela u Torontu(inace se bavi prevodjenjem nasih knjiga oko Kosova,crkvi na engleski),udata za jednog francuza Teryja,kojeg je upoznala,jer je bio posmatrac u Brckom...Da ne razvlacim,mesto je pored recice,zvoe se San Antonio....Kucica prosecna,kupljena za svega 28000 dolara( to ej za nase bg cene smesno)..Docek,ljubljenje(ja sam morao buket cveca da predam).i prejedavanje...ukusne hrane,i Argentinskog vina(rekao sam posle toga da necu jesti 3 dana i dobro mi ide)...negde oko 18 h dosao je nas konzul sa suprugom(Italijankom)....Onda smo se svi upoznali...sa gospodinom Bozovicem..I to smo svi drugacije zamisljali,kao neki diplomata...Ovde toliko malo Srba zivi da je on pocasni konzul,koji jedva da zan par reci srpski,prica odlicno italijanski,hehe....Ali sarmantan stariji gospodin,iz centra Cordobe...izvadio je odstampane vesti od 19 .feb pa na ovamo koje dobija preko Tanjuga o zbivanjima kod nas..........I tako zavrsio se jedan dan pun smejanja i druzenja.....

Uvece opet neko iznenadjenje....na trgu ispred naseg hotela jaka muzika.TANGO.....Mnogo raznih ljudi  u mraku ispred spomenika njihovog oslobidoca San Martina(naravno na konju) mnog raznih parova,od 30 do 70 god igraju taj cvuveni ples ljubavi....A muzika ,kao u onim americkim filmovima,kad je neki festivalu malom mestu-preko gramofona...Potpuno autenticno.I onda oni jedni pored drugih igraju u svom ritmu...Otisli smo u sobe sa pogledom na trg,snimao malo kamerom...i do kasno je trajalo,sigurno posle 1h.Inace od Snezane smo saznali da je kod njih tango bio zapostavljen,kaze kao kod nas sto niko ne igra nase igre(folklor),ali je sad u renesansi i svi ponovo se vracaju sa uzivanjem toj njihovoj igri...Ocekujem da cemo u Buenos Ariesu da gledamo profesionalce.i da parimo oci...Zaista je zanosno( steta sto Vesna i Miroslav nisu to gledali,kao i svi koji znaju to dfa igraju)....

Ovde je vreme prelepo..cisto sunce,nema oblaka,ali nema ni sparine....Kisa nas je u autobusu pratila i okupala..Sinoc smo se prosetali malo gradom,pored nekih predstava,vilonisti sviraju Vivaldija,i raznih opustenih varijanti,klinci igraju na rukama po gradu....u samom centru na trgu sinoc kasno iznenadjenje(cak su ovi nasi izasli iz hotela da gledaju).Izadjose iz busa jedno 30 muskih i isto toliko zenskih klinaca...Muskarci su imali ogromne bubnjeve vezane za pojas i sa maramama na glavama proizvodili takav zvuk da su sve razbudili.Znaci zvuci jakog ritma,sambe,karnevala(kad vec to nisam video u Brazilu,evo ovde bar malo)....Njima je taj ritam u krvi,pa pocinju od dece koja jedva hodaju...A ove klinke su imale od 7 do 14 god....Obucene u pravu samba garderobu..prolazili su pored te glavne katedrale..i to sve oko ponoci,uz policiju i kamere....niko nije hteo da ode dok se ne zavrsi...imali su svoju proferku jer su se gubili gde ko treba gde da se poomera.posto je ta samba toliko slobodna ,klad te ponese ritam ne moes da igras pravo ,nego u krug......

Danas idemo preko celog dana kod neke zene,koja je Marica pozvala jos u Bg,da budemo njeni gosti,to jer negde van grada,valjda ima bazen i da li klopa,neko druzenje...to je trebalo da bude u nedelju,ali posto mi sutra putujemo za Mendozu,to je pomereno zbog nas,jer dolazi da nas obidje nas konzul iz Cordobe.....Bas me zanima kako ce ispasti ovo druzenje,ovi ljudi su verovatno ovde gladni nekih nasih obelezja,poneli smo majce Srbije,raije dunjevace koje Rajko pravi u Vrbasu,to je vec brend...Inace ovde niko ne zna za Srbiju(iako su igrali protiv nas fudbal pre 2 god,kad su nas odrali 6:0,a o DJokovicu da i ne pricam) ,al kad kad kazes Yugozlavia,onda svi znaju...Juce smo se vozikali u onim americkim duble decker i razgledali grad,pá smo izbegavali grane koje su nisko sa drveca Kordobe......Bilo je zabavno,jer smo isli po njihovim katedralama(strasno su pobozni u svece svoje veruju fanaticno) snimaligrad....Oni su bas bliski nama,skoro da lica lice na nasa,za raliku od Brazila gde ima jako puno crnaca i raznih rasa...Inave ovde se ne postavlja pitanje: crnke ili plave .....Ovde je plava devojka dogadjaj...Imaju jako ponosan stav,ali iskrene oci,tople,hispano crne obrve i trepavice.....Puno pozdrava...slike smo prebacili na flasheve,ali imam problem...nigde nema u racunaru program za obradu slika......tako da ne znam da li da kacim kapacitet od 800 kb......ali pokusavam da se snadjem......Videcemo....Napred Zvezda,samo napred......pred praznom Marakanom......Mi smo odavno bolesno drustvo,to je vec svima jasno......ali zar da kvarim ove slike koje imam u glavi...Puno vas pozdravljam i volim...cao

Upravo se istusirasmo u nasem novom hotelu u centru Cordobe....Kao sto smo imali sobu na 8.spratu,sa pogledom na Isusovu statuu,tako imamo ovde sobu u samom centru,sa pogledom na katedralu....Put je bio neverovatno opustajuci,iako je trajao 22h.Na gornjem delu duplexa,sa sedistima,kakvih u Evropi nisam video(sa rastojanjem od 70 cm ispred i nekim podupiracem za noge),sa klimom,2 odlicna filma na engleskom,bifeom pozadi,cistim wc-om,3 obroka(cak i pasta) sa mnogo stanica izmedju,Maric ima savremeni GPS..........dodjosmo u suncanu Cordobu(drugi grad po velicini-1.3 miliona )..... Evo ovde u hotelu isto ima besplatni internet,a grupa mi upravo ode........Nikome nisam poslao slike,iz prostog razloga sto ih nisam smanjivao,jer uvek imam ovako10-15 min pauze..Idem sad.Pisem i kacim slike.......sledeci put.......Nemam na ovom kompu program za obradu slika...........Pozdrav

Jel cita vo ko da znam da li da pisem.....? Sutra ujutru polazimo za Cordobu,put ce biti jako naporan,22h voznje u sred Argentine.......Bili smo danas na Argentiskoj strani vodopada,u gliserima pod vodopadima......Spektakl,goli sa prslucima,pod tusem mocnih vodopada.....Najlepsi i najveci vodopadi na svetu....Pozdrav

Idemo da spavamo...Prejedosmo se Argentinskih krava,salata, ispismo piva i argentiska vina...Danas smo bili na brazilskoj strani vodopada...To je nesto spektakularno.U tropskoj sumi usred kontinenta uredjen Nacionalni park 2 drzave(morali smo da prelazimo granicu) nalaze se jedni od najlepsih i najvecih vodpada na svetu(kazu ima vecih ili manjih-275 vodopada).Bila je katastrofalna sparina,kao da sam u Sahari.Prvi dozivljaj je bio na ulazu.Isli smo nas 8(u dve grupe po 12min) helikopterom iznad vodopada.....Nisam nesto odusevljen ,jer je helikopter mali ,leti jako visoko,i ne mozes da snimis...Oni su to za svoje reklamne snimke uradili fenomenalno...Ovo je bilo ,cisto da vidis odozgo.Svetski,a i kosta..A kad helikopter zaokrene u mestu pa se obrusi,kao da si na nekom aviomitingu.No dobro to smo par minuta slikali i snimali..I onda ulaz u park,i autobusom kroz uredjenu prasumu(sve prvoklasno osisana trava,asfalt(pravi park usred dzungle)....i onda peske silazak u sjajno uredjenim stazama...sve do pred ´Djavolje grotlo´.Uzivali smo pod kapljicama vode da nas rashladi sa +35,i dugo snimali.Reci cu samo da je u 2 kaskade,nastalo je pre 225 mil. god izlivanjem guste vulkanske lave i stvrdnjavanjem mase ostala je kaskada,kao da je neko presekao reku na pola.Na tom mestu vodopad je visok oko 85 metara,u oktobru je toliko vode,da ne moze da se sidje,a u maju,junu toliko suvo da ponekad nema vode na jednom delu....Sad je bilo sasvim lepo za slikanje(videcete)...Posle toga jos jedna atrakcija koja u startu nije toliko obecavala,ali posle sam toliko bio fasciniran da mi se nije izlazilo...To je rezervat u sred dzungle i rastinja,sa sve kavezima i uredjenim biljkama,adami su po 4metra...Posle ulaska na pocetku i nojeva,papagaja....ulazi se u kao neke ogradjene delove prasuma sa svih strana visokim mrezama.Tu su retki pelikani,tukanoni,papagaji,ogromne crvene ,plave pticurine.... onda flamingosi,razne stvari---oni su tu pored tebe,sepure se ....skakucu sa ograde na put....i nekoliko puta sam se trgao da me dugim ljunom ne kljucne...Grupu sam naravno izgubio....usred prasume...i sa zanimljivim Argentincima,Brazilcima,Ekvadorcima......ili sta su vec,nemam pojma....slikavao jako zanimljive vrste......bukvalno su ti na 10 cm....Uzbudljivo do bola....Na kraju sove,zmije ,anakonde,aligatori,reptili i razne druge.......na kraju ptice koje govore i lete ti iznad glava ...potpuno si u soku....I sve to u jurnjavi da stignes grupu...jedva sam nasao izlaz....osecao sam se u lavirintu prasuma......da ne nadjoh exit na par mesta .....ne bih se snasao...Kad smo se vracali nasim taxijima,stustila se tropska provala oblaka,sto je nas rashladilo i to bas na granici Brazil-Argentina...I tru smo poslednji put videli Brazil,i zavrsili sa njim ovaj put.Na ulasku mali problemi,jer su 2 gospodje Zorica i Dana izgubile papir ,koji smo popunili i overili na ulasku u Brazil,kao neka administracija,boravisna.i tu smo se nacekali.....Treba da plate kaznu po 80 dolara,ali ce to valjda platiti u Brazilskoj ambasadi u Bg,ako zele da putuju ponovo u Brazil...Inace poceli su vec neki problemi sa stvarima.....nimalo lepa vest jutros.Dr Jovan probudio me je udarajuci se rukama.......Isgubio je torbicu(potpuno odsutan,slikajuci) i to u avionu kad smo sleteli u Puerto Iguasu...Nista ne bi bilo strasno da u njoj nije bilo 400evra + 800 dol .I to su pare koje je poneo svako kod sebe po molbi Marica(to su sad njegove pare) da nosimo zbog bezbedonosnih razloga i sta ja znam zbog cega,pa mu pomalo dajemo...Znaci covek je izgubio novac.....i zivot ide dalje...Vec smo se dogovorili da cmeo mi skupiti za njega.....i eto zivot ide dalje...Ovde u hostelcicu,koji podseca na mexikaske motele,iz filmova Antonija Banderasa,imam slobodan mali komp i internet u holu,pa vam zato cesce pisem......A sto se tice Kosova,pratimo kao i vi.....i sve citam na sajtu..Sta da vam kazem......prica je stara koliko i mi..... I jos jedna zanimljivost...Otisli smo u Argentinu na zapad,znaci u najgorem slucaju treba da se pomeri sat unazad 1h.Ali ne,mi smo pomerili sat za 1h unapred(pa si mu ukrali jos malo od spavanja,jer se ovde ustaje kao u vojsci), znaci sad smo vam blizi za 1h( - 3h)...I to iz razloga,sto Argentinci imaju letnje i zimsko vreme,a Brazilci nemaju....i to je to.idem da spavam.Pocele su nesgode,izgubljene stvari,ali nadam se da ce nam to biti i jedini maler.....Sutra idemo na Argentinski deo vodopada,koji je duplo veci,kazu treba 7-8h....i videcemo hocemo li ici u glisere pod vodopade.Danas sam snimao kamerom odozgo,izgleda opasno,on se podvuce kao na tusiranje,a te visine nekog manjeg vodopada(hehe ,manjeg) i oni se skroz istusiraju sa onim zastitnim odelima i kacigama......Strasno,a i kosta......Onda prekosutra se pakujemo u Autobus za Cordobu i to ce biti put od 20h,jako naporan.....ali videcemo.......Laka noc Srbijo ,gde god da si!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! (nadam se da ce i nama jednom svanuti..P.S. Imam opekotine oko vrata i na rukama....ali bice sve ok